Подсећање

125 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА НОВОГ ГРОБЉА И БЕОГРАДСКОГ ЈКП „ПОГРЕБНЕ УСЛУГЕ”
Место памћења и пијетета
Основано је 1886, у време убрзане урбанистичке прекомпозиције вароши београдске. Оснивач, чувени др Владан Ђорђевић, поклонио је своје имање за изградњу. Историја овог града и земље, њени највиши врхови и најдубље драме, могу се сагледати и кроз наслеђе Новог гробља. Од 1983. оно је и званично проглашено за културно-историјско добро од изузетног значаја за Србију

Пише: Зоран Марковић

Свака епоха Београда, Србије и Југославије остављала је неизбрисив печат на Новом београдском гробљу – каже директор ЈКП „Погребне услуге” мр Драган Балтовски. – Ту, на споменицима, скулптурама, рељефима, можемо да ишчитавамо дух времена, разграничавамо епохе, реконструишемо делове своје историје. Зато, Ново гробље је отворено сведочанство историје. Оно је прво архитектонски планирано и уређено гробље, један од битних елемената по којима је Београд почео да постаје европска метропола. Гробље је основано 1886, у време убрзане урбанистичке прекомпозиције вароши београдске, означене рушењем уџерица, просецањем широких и правих улица, изградњом првих модерних вишеспратница (од којих многе и данас изазивају наше дивљење).

МАЛИ ВРЕМЕПЛОВ

1883. Почео откуп парцела за Ново гробље у Београду. Откупљено 32 хектара земљишта.
1884. Ново гробље први пут убележено у урбанистички план града. Оснивач др Владан Ђорђевић (ондашњи председник Општине београдске, ерудита, први школовани хирург, оснивач српске војне хирургије, Српског лекарског друштва, даровит и плодан писац, дипломата и државник) поклонио своје имање за изградњу гробља.
1886. Седамнаестог августа, почеле сахране на Новом гробљу.
1893. У средишњем делу гробља подигнута Црква светог Николе, у српско-византијском стилу.
1907. Подигнут први меморијални споменик, Српска костурница, са посмртним остацима ратника погинулих у ратовима 1876-1878. и 1885.
1927. Завршен пренос посмртних остатака и споменика са старог Ташмајданског гробља у посебну алеју на Новом гробљу. Због историјског или културног значаја личности сахрањених ту, названа је Алејом великана. Изграђена Костурница јеврејских ратника у Првом светском рату.
1931. Нова меморијална целина, Српска костурница бранилаца Београда 1914-1918, са монументалним спомеником војника и криптом у којој су посмртни остаци 3.529 идентификованих и 1.074 неидентификованих војника.
1935. Изграђена Руска костурница. У њеној крипти чувају се посмртни остаци 387 руских војника палих на јужнословенским просторима за време Првог светског рата. (На Новом гробљу почивају припадници и других савезничких армија у Првом светском рату, али и ратних противника Србије, па су као посебне меморијалне целине формирана војничка гробља: француско, италијанско, аустроугарско, бугарско, немачко и енглеско војничко гробље.)
1959. Спомен гробље жртава фашизма у Београду 1941-45.
1964. Заснована Алеја заслужних грађана.
1965. Спомен гробље жртава бомбардовања Београда 1941. и 1944.
1971. Алеја народних хероја из Другог светског рата.
2003. Ново гробље примљено у Асоцијацију културно значајних гробаља Европе (ASCE).
2010. Ново гробље уписано у Европску културну руту Савета Европе.
На Новом гробљу се и даље сахрањују умрла лица која имају од раније обезбеђено породично место сахране. Све остало је друштвено-политичко-културна историја овог града и земаља чија је престоница (био).

УМЕТНИЧКА БАШТИНА

Ново гробље има преко 1.500 скулптуралних споменика у камену и бронзи, дела преко 130 истакнутих уметника, и прави је „музеј на отвореном”. Многи аутори уметнички вредних споменика нису оставили никакве трагове о себи. Поред Цркве светог Николе, овај меморијални комплекс употпуњује 38 приватних капела, дело познатих српских и руских архитеката.
И само изузетан споменик, Ново гробље је 1983. проглашено за културно-историјско добро од изузетног значаја за Републику Србију.
„Ново гробље у Београду... има своју вредност и у укупном споменичком наслеђу те врсте у свету”, вели историчар уметности Јован Секулић, дугогодишњи директор Републичког завода за заштиту споменика културе. „То је отворена књига у којој се налазе највећа имена, великани историје, културе и уметности.”
Посебну вредност Новог гробља, знак различитости у односу на друга културно значајна европска гробља, чине ограде од кованог гвожђа, ручно рађене, највише у периоду између два светска рата. Стално изложена атмосферским утицајима, необрађена стручно, ова уметничка баштина  је веома угрожена и изискује хитну темељну заштиту.

ДЕЛИКАТНА ХУМАНИСТИЧКА МИСИЈА

Београдско ЈКП „Погребне услуге”, утемељено практично на Новом гробљу и његовом наслеђу, у свом раду примењује највише европске стандарде у овој области.
– Свесни смо чињенице да нам је град доделио сложену, тешку и деликатну, али надасве хуману мисију: да помажемо својим суграђанима онда кад им је најтеже, кад се суочавају са губитком драгих особа. Поштујући пијетет према преминулима, дубоко уважавајући тугу ожалошћених суграђана, свакодневно се трудимо да будемо на висини своје хуманистичке мисије – каже мр Драган Балтовски.
Као признање за такав приступ и рад, првом човеку овог предузећа Драгану Балтовском недавно је Орден Светог Саве уручио лично Његова Светост патријарх српски Иринеј.
Делатност ЈКП „Погребне услуге”, у чијем саставу је Ново гробље, и званично је „од посебног друштвеног интереса”. Предузеће обухвата десет највећих и најстаријих гробаља у Београду, са крематоријумом и градском капелом. Годишње обави преко 10.000 сахрана и око две и по хиљаде кремација. Сахране се обављају сваког дана, изузев недеље и првог дана државног празника.
Сва гробља и управна зграда повезани су у јединствен информациони систем, а диспечерски центар дежура 24 часа, свакога дана у години. Осим погребних услуга, Предузеће има и најквалитетнију погребну опрему, венце, цвеће, споменике и мобилијаре од гранита, мермера, бронзе... Радници овог предузећа одржавају 350 хектара зелених површина под парцелама, око 100 километара коловоза, преко 4.000 чесми, бројне капеле, стазе у парцелама, ограде, испраћајне тргове и друге комуналне објекте на гробљима.
Гробље је и непрекидно градилиште. Реконструкције старих гробница и спомен-гробаља, проширивање алеја, поправка улица, пројектовање и градња нових бетонских гробних лежишта, градња меморијалних зидова и уградња касетних ниша, свакодневни су задаци грађевинске оперативе ЈКП „Погребне услуге”.

РУКА ПОМОЋИ

У тренуцима жалости, човеку је најпотребније разумевање. Тешке емоције сударају се са мучном реалношћу. Пред потресеним човеком су питања која захтевају брзе и практичне одговоре. Коме се обратити за помоћ у таквој ситуацији? Шта даље урадити да би преминули био како треба испраћен и ожаљен, уз сав пијетет?
Већ 125 година генерације Београђана знају где ће наћи помоћ у тако тешким ситуацијама. Градско комунално предузеће за погребне услуге – било под називом „Владановац”, „Ново гробље”, „Погребни завод”, или (као данас) „Погребне услуге” – увек је било та адреса.

***

Монографија
Репрезентативна монографија Ново гробље у Београду – Отворено сведочанство историје, поводом 125 година од оснивања, у издању ЈКП „Погребне услуге”, успешно је представљена на 56. међународном сајму књига у Београду (27. октобра) и на Свечаној седници поводом јубилеја, у Старом двору (2. новембра). Ово луксузно и капитално издање, надограђено на претходно из 1999, проширено је и обогаћено новом документарном грађом и текстовима, урађено по високим издавачким стандардима какве подразумева ново време.
– Монографија о Новом гробљу наш је допринос обележавању значајних датума из историје и очувању битних постулата националног идентитета, културе и традиције – вели мр Драган Балтовски, писац уводника.

***

Истински елитно место
Међу почившим Србима, на Новом гробљу су многи великани. Државници Илија Гарашанин, Јован Ристић, Лаза Пачуо, Никола Пашић, Јован Авакумовић, Јеврем Грујић... Научници Стојан Новаковић, Јован Цвијић, Јован Скерлић, Милутин Миланковић, Михаило Валтровић, Владан Ђорђевић, Матија Бан... Писци Ђура Јакшић, Радоје Домановић, Петар Кочић, Лаза Лазаревић, Бора Станковић, Симо Матавуљ, Сима Милутиновић Сарајлија, Светолик Ранковић, Стеван Сремац, Бранислав Нушић, Иво Андрић...  Ликовни уметници Ђорђе Крстић, Стеван Тодоровић, Надежда Петровић, Катарина Ивановић, Бета Вукановић, Анастас Јовановић, Паја Јовановић, Ђорђе Јовановић, Петар Убавкић, Симеон Роксандић...

***

Именик великана
... И музички уметници Стеван Мокрањац, Корнелије Станковић, Станислав Бинички, Јосиф Маринковић... Драмски уметници Пера Добриновић, Милка Гргурова, Вела Нигринова, Никола Гошић, Илија Станојевић, Добрица Милутиновић... Архитекте Никола Добровић, Јован Илкић, Димитрије Леко, Андра Стевановић... Војводе Узун Мирко Апостоловић, Илија Чарапић, Петар Бојовић, Радомир Путник, Живојин Мишић...
Само крајем прошлог и почетком овог века на Ново гробље су стигли Милош Црњански, Милорад Павић, Петар Лубарда, Данило Киш, Павле Савић, Зоран Радмиловић, Оља Ивањицки, Момо Капор, Петар Краљ...

***

У духу наслеђа
Гробље је свој данашњи аутентични изглед добило подизањем капије око Француског војног гробља (1931/32), Капеле за испраћај (1935) и Капеле за испраћај Јевреја ашкеназа (1937). Ови објекти чине јединствену репрезентативну целину, дајући Новом гробљу дух српске средњовековне архитектуре и византијског наслеђа.

***

Гроб патријарха
ЈКП „Погребне услуге” је ангажовано и ван градских гробаља. У оквиру тих активности, у Манастиру Успења Пресвете Богородице у Раковици припремљено је гробно место за блаженопочившег патријарха Павла, пројектовано и изграђено надгробно обележје, обновљен цео плато на коме, поред патријарха Павла, почива и патријарх Димитрије.